Grupa \u201e Halo travela\u201c na \u010delu sa vodi\u010dem, had\u017ei Miodragom Radenkovi\u0107em, posetu \u201esvetoj zemlji\u201c zapo\u010dela je u Jafi Tel Avivu koji su od 1950. godine spojeni u jedan grad. Drevna Jafa nalazi se uz duga\u010dku pla\u017eu na ju\u017enom delu Tel Aviva. Tu je d\u017eamija Al Bar, crkva Sv. Petra, sinagoga i Saraj u kome je Muzej Jafe. Sa \u0161etali\u0161ta pored mora pred vama u daljini \u0161lja\u0161te moderni oblakoderi i gra\u0111evine Tel Aviva \u010diji je prevedeni naziv – prole\u0107ni bre\u017euljak. Kao \u0161to je mnogo toga u ovoj zemlji obojeno kontrastima, takva je i me\u0161avina stilova gradnje, a Beli Grad s vi\u0161e od 5000 zgrada u Bauhaus stilu, je od 2005. godine pod za\u0161titom UNESKA.<\/p>\n\n\n\n
Pravo hodo\u010da\u0161\u0107e je zapo\u010delo u Vitlejemu koji se nalazi u palestinskoj samoupravi i sedi\u0161te je istoimene gubernije. Grad je svojevrsna enklava i 2002. je bio popri\u0161te izraelsko-palestinskih sukoba koji su trajali 39 dana. Vitlejem je mesto ro\u0111enja Isusa Hrista, a posetu istoimenoj crkvi i pe\u0107ini u kojoj je Spasitelj ugledao svet, zapo\u010deli smo u rano jutro kako bismo uhvatili red za ulazak. Crkva Ro\u0111enja Hristovog (najstarija u svetoj zemlji) podignuta je nad pe\u0107inom i dominira nad Vitlejemom, a nasuprot nje je d\u017eamija podignuta u vreme turske vladavine.<\/p>\n\n\n\n
U ovom gradu podignutom pre vi\u0161e od 3000 godina \u017eive muslimani, hri\u0161\u0107ani i Jevreji u prividnoj slozi, a glavni izvor prihoda je od turista. Vitlejem je od Jerusalima udaljen svega desetak kilometara, ali pri ulasku na jevrejsku teritoriju je obavezna kontrola kada u bus ulazi vojnik s prstom na obara\u010du pu\u0161ke. Na ovo smo brzo oguglali, a i nije bilo nikakvih neprijatnosti.<\/p>\n\n\n\n
Pre ulaska u staro jezgro Jerusalima, obi\u0161li smo svetinje na Maslinovoj Gori s koje se pru\u017ea neverovatan pogled na gradske zidine i stari grad. Maslinova Gora\u00a0 se nalazi na uzvi\u0161ici isto\u010dno od Jerusalima i predstavlja sveto mesto za hri\u0161\u0107ane, muslimane i Jevreje. S Gore se lepo vide zlatna kupola na steni, d\u017eamija Al Kasa i zidine oko grada koje je podigao Sulejman Veli\u010danstveni. Usledili su obilasci svetinja u Gestimanijskom vrtu – mesto Gospodnje molitve u Crkvi svih nacija, mesto Judinog izdajstva, grob Presvete Bogorodice, ruska crkva Marije Magdalene, crkve Sv. Stefana …<\/p>\n\n\n\n Veli\u010danstvena crkva Svetog Groba<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n U sveti grad u\u0161li smo kroz kapiju zvanu Lavlja vrata (ima 9 kapija) prema \u010duvenoj Via Dolorosa ili Put Bola, prethodno posetiv\u0161i mesto na kome je Hristos bio utamni\u010den od tada\u0161njeg jevrejskog Sinedrona i predat Pontiju Pilatu. U pomenutoj ulici zapo\u010deo je stradalni put Gospodov. Ima ukupno 14 ozna\u010denih ta\u010daka na ovom putu koji krivuda kroz gradsko jezgro, s tim da se poslednje \u010detiri nalaze u Crkvi Hristovog Vaskresenja ili kako je jo\u0161 zovu Crkva Svetog Groba podignutoj na brdu Golgota (u prevodu, lobanja). Na ovim ta\u010dkama je Hristos posrtao i padao nose\u0107i svoj krst.<\/p>\n\n\n\n Crkva Vaskresenja Hristovog je veli\u010danstvena i uvek prepuna hodo\u010dasnika i znati\u017eeljnih turista. Najva\u017enija mesta u ovom velikom hri\u0161\u0107anskom hramu su Golgota, mesto raspe\u0107a, Plo\u010da Miropomazanja i svakako Hristov Grob. Na poklonjenje pred raspe\u0107em, kao i na Grobu \u010deka se minimum sat, a po\u010desto i vi\u0161e, a prosto deluje neverovatno da se na tako svetom mestu ljudi guraju i ulaze preko reda dovijaju\u0107i se na razne na\u010dine. Na Golgoti se mo\u017ee videti i rupa u podu u koju je bio poboden krst s razapetim Spasiteljem, a na Plo\u010di Pomazanja gde je telo skinuto s krsta i miropomazano mo\u017eete i danas osetiti miris mira koje hodo\u010dasnici utiskuju u neki odevni predmet, a veruje se da tu ostaje zauvek.<\/p>\n\n\n\n Glavno sveto mesto u hramu je svakako Grob Isusov.\u00a0 Kukuvija, kako se jo\u0161 zove, sastoji se iz tri dela – ulaza u kapelu An\u0111ela s mno\u0161tvom sve\u0107njaka i kandila, kamene vaze na sredini kapele u kojoj se nalazi deo kamena koji je polomio an\u0111eo otvaraju\u0107i Isusov grob, a odatle se ulazi u Edikule, sam grob Gospoda. U kapeli i Isusovom grobu, svakodnevno su liturgije tri puta, a po utvr\u0111enom redu, prvo gr\u010dki, potom jermenski, a na kraju katoli\u010dki sve\u0161tenici.<\/p>\n\n\n\n U crkvi Hristovog Vaskresenja, svake godine na veliku subotu pred vaskrs, s neba silazi blagodatni oganj koji na svoju sve\u0107u prima patrijarh jerusalimski koji ga potom prenosi ostalim sve\u0161tenicima i vernicima.<\/p>\n\n\n\n S obzirom na velike gu\u017eve ispred i u Crkvi Hristovog Vaskresenja, a imaju\u0107i u vidu i vi\u0161esatno \u010dekanje u redovima za poklonjenje svetinjama, preporu\u010dujemo da se naoru\u017eate strpljenjem i da, ukoliko vam je vremenski izvodljivo, podelite posetu u dva dana.<\/p>\n\n\n\n Bogastvo razli\u010ditosti<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n Stari jerusalimski grad podeljen je na jevrejsku, jermensku, hri\u0161\u0107ansku i muslimansku \u010detvrt i opasan je zidinama iz osmanskog vremena. Van zidina je moderni Jerusalim kroz koji prolazi i tramvajska pruga koja uslovno deli grad na njegov isto\u010dni – arapski i zapadni – izraelski deo. Strancima je ova podela neuo\u010dljiva, a u starom gradu postoje table s oznakom kvartova. Prema nezvani\u010dnim podacima u Jerusalimu \u017eivi preko 900 000 stanovnika, a Jevreji i muslimani ga smatraju svojim glavnim gradom.<\/p>\n\n\n\n Kada u\u0111ete u jevrejsku \u010detvrt put \u0107e vas lako dovesti do najve\u0107e njihove svetinje – Zida pla\u010da, koji je ustvari zapadni zid Jerusalimskog hrama, odnosno ostatak nekada\u0161njeg Solomonovog hrama. Ovde se na hiljade Jevreja svakodnevno moli i ostavlja ceduljice s \u017eeljama za svoje bli\u017enje. Na zapadnom zidu, na Hramovoj Gori, muslimani su na ostacima jevrejskog hrama, podigli jednu od svojih najstarijih i najve\u0107ih svetinja, d\u017eamiju Al Kasa.<\/p>\n\n\n\n U svetom gradu za nekoliko dana ne mo\u017eete obi\u0107i sva sveta i istorijska mesta, ali neizostavno po\u0111ite na Sion. Na ovom bre\u017euljku je odr\u017eana \u010duvena tajna ve\u010dera, a soba na spratu, kako je danas zovu, nekada je bila crkva, potom d\u017eamija, a sada je mesto koje pohode turisti iz \u010ditavog sveta. U prizemlju je grob kralja Davida u kome se svakodnevno mole ortodoksni, ali i oni manje fanati\u010dni Jevreji.<\/p>\n\n\n\n Ukoliko vam du\u017eina aran\u017emana dozvoli, preporu\u010dujemo vam odlazak u neki od muzeja, vo\u017enju vozom kroz Botani\u010dku ba\u0161tu, posetu Biblijskom zoo vrtu, obavezni \u0161oping u starom gradskom jezgru ili u nekom od modernih tr\u017enih centara poput Mamile koja se nalazi blizu gradskih zidina.<\/p>\n\n\n\n Posebna pri\u010da su manastiri u Judejskoj pustinji – Sv. Teodosija Velikog i Sv. Save Osve\u0107enog. Do prvog se mo\u017ee velikim busom, a do drugog manjim vozilima zbog uskog, krivudavog i strmog puta kroz kamenu pustinju. Manastir Sv. Save Osve\u0107enog podignut je 485. godine u dolini reke Kidron i ve\u0107 tada je prozvan Velikom Lavrom. Prvi sledbenici monasi \u017eiveli su u pe\u0107inama iznad dana\u0161njeg manastira. Prvo je izgra\u0111ena mala crkva Teoktistos, a potom zbog pro\u0161irenja mona\u0161ke zajednice, izgra\u0111en je katolikon (glavna manastirska crkva) posve\u0107en Blagovestima Presvete Bogorodice. Tu su jo\u0161 isposnica Sv. Save i Jovana Damaskina i visoki odbrambeni pirg (kula) iz vremena cara Justinijana.<\/p>\n\n\n\n Ovaj manastir bi se mogao nazvati i pupkom Srpske Pravoslavne Crkve. Naime, na\u0161 Sveti Sava je svoje ime uzeo po Sv. Savi Osve\u0107enom. Prilikom svoje posete manastiru 1217. godine, kada god bi pro\u0161ao pored igumanskog \u0161tapa – paterice u\u010dvr\u0161\u0107enog iznad groba, on je padao, \u010dime je ostvareno proro\u010danstvo da \u0107e sa zapada do\u0107i monah carskog roda pred kojim \u0107e se desiti ovo \u010dudo. Monasi su tada darovali Svetog Savu patericom koju je on odneo u Kareju na Svetu Goru, i ikonama Bogorodice Mlekopitateljnice i Bogorodice Trojeru\u010dice koje su i danas posebne svetinje manastira Hilandara. Manje je poznato da su monasi Hilandara u znak zahvalnosti napravili prepis ikone Trojeru\u010dice koju su poklonili manastiru Sv. Save Osve\u0107enog. Ona danas stoji na po\u010dasnom mestu u glavnoj manastirskoj crkvi, a i mu\u0161ki deo na\u0161e grupe je imao priliku da celiva ovu svetinju, s obzirom da \u017eenama nije dozvoljen ulazak u ovaj gr\u010dki hram.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107a kriptodepresija na svetu<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n Put od Jerusalima do Nazareta duga\u010dak je oko 160 kilometara i vodi kroz Galileju koja po povr\u0161ini zauzima ne\u0161to vi\u0161e od \u010detvrtine Izraela. Ve\u0107ina Galileje sastoji se od brdovitog terena, ali tu su i visoke planine Tabor i Meron. Usled ne\u0161to ni\u017ee temperature, vodotokova i Galilejskog jezera, flora i fauna su bogatije nego u ostatku zemlje, a razlika je posebno uo\u010dljiva kada u Galileju dospete iz pustinjskih predela. Turistima je posebno atraktivna nulta ta\u010dka nadmorske visine gde je obavezno fotografisanje, nakon \u010dega se ulazi \u201eduboko\u201c u kriptodepresiju Mrtvog mora (-430m) i Galilejskog jezera (-209m). Nazaret je poznat kao mesto za koje je vezan mladala\u010dki \u017eivot Isusov. Dana\u0161nji grad \u010dine dve celine, stari i Nazaret Ilita, s tim da je u starom delu najve\u0107a zajednica izraelskih Arapa, a u novom \u017eive uglavnom doseljenici Jevreji iz biv\u0161eg Sovjetskog Saveza. Nakon obilaska hrama posve\u0107enog Blagovestima koji se nalazi u Nazaretu, uputili smo se ka obli\u017enjoj Kani Galilejskoj u kojoj je Gospod u\u010dinio jedno od prvih \u010duda pretvaraju\u0107i na molbu svoje majke, vodu u vino, na o\u010digled svog doma\u0107ina apostola Vartolomeja i svih svatova. U Kani danas postoje dve crkve koje svdo\u010de o postojanju svadbe i ku\u0107e Vartolomeja.<\/p>\n\n\n\n Gora Bla\u017eenstva nalazi se tik uz Galilejsko jezero, ili slatkovodno more, kako ga mnogi zovu. Crkva Bla\u017eenstva je katoli\u010dka bogomolja podignuta na mestu na kome je Isus propovedao, a koja je jo\u0161 od IV veka omiljeno mesto hodo\u010dasnika. Obnavljanje ovog osmougaonog hrama, koji se nalazi u sredi\u0161tu prelepih parkova, pomogao je\u00a0 Musolini, a dvojica papa su prilikom poseta Svetoj Zemlji, ba\u0161 u njoj slu\u017eili pastoralnu misu.<\/p>\n\n\n\n Ina\u010de, Galilejsko jezero je najve\u0107e u Izraelu. Duga\u010dko je 21 a \u0161iroko oko 13 kilometara, a najve\u0107a dubina je 48 metara. Ono je 209 metara ispod povr\u0161ine mora, a u njega sa severa uti\u010de reka Jordan, koja na jugu isti\u010de i kr\u010di put ka Mrtvom moru. Ujedno reka \u010dini i prirodnu granicu izme\u0111u kraljevine Jordan i Zapadne obale koja pripada palestinskoj samoupravi. Vo\u017enja brodom po jezeru zapo\u010dela je podizanjem zastave i intoniranjem himne Srbije, a nakon plovidbe \u201eizgladneli mornari\u201c probali su i pr\u017eenu ribu nazvanu po Sv. Petru. Odli\u010dna je i podse\u0107a na ukus deverike pripremljene na talandari.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to je posebno zanimljivo za reku Jordan jeste podatak da se blizu 90 posto vodenog potencijala crpi za potrebe vodosnabdevanja i to \u010dine sve strane – Jordanci, Palestinci i Jevreji. Zbog ovoga se nivo vode u Galilejskom jezeru od devedesetih godina pro\u0161log veka smanjio za oko 5 metara i najni\u017ei je u poslednjih 100 godina, a Mrtvom moru preti isu\u0161ivanje jer godi\u0161nje nivo vode opada za metar. Ovakvom trendu svakako doprinose i velike klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n Poseban do\u017eivljaj za hodo\u010dasnike, a i obi\u010dne turiste jeste obred \u201epogru\u017eavanja\u201c u reci Jordan, na mestu na kome je Jovan Krstitelj krstio Hrista. Mno\u0161tvo ljudi se ve\u0107 od ranog jutra tiska u svla\u010dionicama u kojima se presvla\u010de u kupa\u0107e kostime i bele platnene haljine koje su prethodno nabavili, a potom sledi uranjanje u mutnu, \u017eu\u0107kastu od peska, vodu Jordana uz obaveznu molitvu. Sve ovo traje veoma kratko zbog velike gu\u017eve, ali oni koji ovo do\u017eive, pamte zauvek.<\/p>\n\n\n\n Drevni Jerihon i Gora Ku\u0161anja<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n Poslednjeg dana, put nas je odveo u jerihonsku oblast i drevni grad Jerihon, za koji se smatra da je najstariji grad na svetu, izgra\u0111en 9000 godina pre Hrista, koji su Jevreji prvo osvojili po dolasku u \u201eobe\u0107anu zemlju\u201c \u00a0iz Egipta. Poseta manastiru Sv. Gerasima Jordanskog pretstavljala je jo\u0161 jedno duhovno i telesno osve\u017eenje, s obzirom da se ova gr\u010dka svetinja nalazi u pravoj zelenoj \u00a0pustinjskoj oazi. Usledio je ne tako prijatan uspon do manastira Svete \u010detrdesetorice na Gori Ku\u0161anja, s obzirom da je podnevno Sunce ve\u0107 nemilosrdno pr\u017eilo, a temperatura presko\u010dila 33 podeok na termometru. Do manastira, koji je na visokoj litici 350m.n.v, mo\u017ee se i \u017ei\u010darom koja ko\u0161ta 15 eura ili ameri\u010dkih dolara (kurs je u Izraelu izjedna\u010den!?), ali se ve\u0107ina oprobala pe\u0161ke. Na ovoj gori Gospod je postio neprekidno 40 dana i no\u0107i savla\u0111uju\u0107i sva isku\u0161enje \u0111avola. Od ovog gr\u010dkog manastira na Zapadnoj Obali, pru\u017ea se izuetno lep vidik na grad Jerihon koji je udaljen svega nekoliko kilomatara.<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to \u0161lag dolazi na kraju kada je torta gotova, umorni fizi\u010dki, ali duhovno oboga\u0107eni, zaslu\u017eili smo dvosatno kupanje na obli\u017enjoj pla\u017ei Mrtvog mora. Slano jezero, kako je nazvano jo\u0161 u Bibliji, duga\u010dko je 67 km, a \u0161iroko 18 i najdublje je slano jezero na svetu u kome je salinitet i do 10 puta ve\u0107i nego u morima i okeanima. U njemu nema flore i faune, od raznih minerala, proizvode se kozmeti\u010dki preparati, a lekovito blato i voda zale\u010duju razne ko\u017ene bolesti pa \u010dak i psorijazu. Kupanje je u moru veoma neobi\u010dno. Voda je topla i mutna, verovatno od crnog blata kojim se turisti ma\u017eu, a plivanja nema, ve\u0107 samo plutanja u, ili na vodi. Mo\u017eete, ukoliko po\u017eelite, \u010dak da \u010ditate i knjigu le\u017ee\u0107i na le\u0111ima u vodi, ali ukoliko vam ona u\u0111e u o\u010di, jedino \u0161to mo\u017eete da uradite je da \u0161to br\u017ee stignete do tu\u0161a, jer u protivnom \u0107ete osetiti svu ja\u010dinu slanog rastvora.<\/p>\n\n\n\n Putuju\u0107i od Jerihona preko Jerusalima do Tel Aviva, poku\u0161avao sam da u glavi \u201eporavnam\u201c sve informacije, impresije i prethodna znanja o ovoj neobi\u010dnoj zemlji. Jedino u \u0161ta sam siguran je da je iskustvo neponovljivo i da sam ostao uskra\u0107en za jo\u0161 mnogo toga s obzirom na kratkih 6 dana boravka u Svetoj Zemlji, a to verovatno sluti na neki novi susret.<\/p>\n\n\n\n Tekst: \u0110or\u0111e Mihajlovi\u0107 Izrael, bliskoisto\u010dna zemlja zvani\u010dno je uspostavljena odlukom UN, a svoju nezavisnost proglasio je 14. maja 1948. godine, da bi ve\u0107 narednog dana bio napadnut od arapskih suseda. To je bio samo po\u010detak potonjih sukoba u kojima je Izrael okupirao Golansku visoravan, Zapadnu obalu, Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze… Stanje sa okolnim dr\u017eavama je i danas napeto, …<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/turistickaprizma.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Pogled-na-Jerusalim-sa-maslinske-gore-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/turistickaprizma.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Grob-hristov-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/turistickaprizma.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Jevrejska-cetvrt-768x1024.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/turistickaprizma.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Gora-Blazenstva-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/turistickaprizma.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/02\/Gora-kusanja-1024x768.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n
Foto: \u0110or\u0111e Mihajlovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"