Ukusom do severozapadne Italije
BARBERA
Veoma plodonosna sorta s mnogo varijacija, od koje se dobija crno vino. Zbog sadržaja kiseline naročito je popularno vinogradskim oblastima. U svojoj postojbini Pijemontu barbera se uzgaja u najvećem delu vinogradarske oblasti. Vina od ove sorte imaju relativno nizak nivo tanina, kisela su i ukusom podsećaju na višnju, karanfilić, duvan i marmeladu od crnih i crvenih ribizli. Raspon im se kreće od lakih vina, preko mladih kiselih vina, do jakih crnih vina. Barbera vina prolaze kroz prilično dugo zrenje u podrumu, smeštena u malim drvenim bačvama koje im daju karakterističan začin i nivo kiselosti.
Mnoštvo ukusa u jednoj čaši
MALBEK
Ova sorta vinove loze veoma popularna u Bordou pre pedesetak godina sada se gaji uglavnom u Kaoru u jugozapadnoj Francuskoj i u Argentini, gde je najčešća sorta tamne loze. Čisti argentinski malbek po stilu liči na bordo, iako mu nedostaje elegantna struktura tog vina iz Bordoa. Malbek se takođe uzgaja u Čileu. Čileanska vina sadrže više tanina nego vina iz Argentine. U malim količinama, malbek se gaji i u severnoj Italiji i Južnoj Africi.
Ukusom kroz istoriju Francuske
KABERNE SOVINJON
Najčuvenija i načešća crna vinova loza Bordoa već se proširila sa Starog na Novi Svet pre nego što je postala moderna, krajem XVIII veka. Vina tamne boje pokazuju visok sadržaj tanina. Mogu dugo da se čuvaju i sazrevaju veom polako. Bogato su aromatična, jaka i prefinjena, njihov ukus podseća na crnu ribizlu, kedrovinu i crni biber. Mešavine blagih sorti vinovih loza kao što su kaberne fran, merlo, malbek i pti verdo, daju veoma jaka i upečatljiva vina izraženog mirisa.
Izvor: Mali leksikon vina, za srpsko izdanje Mono i Manjana, 2009
Kristina Fišer