Na samo petnaestak minuta od Osijeka automobilom stižete u maleno baranjsko selo Kopačevo i Kopački rit, koji će vas oduševiti već na prvi pogled. Kako i ne bi kada čujete da u ovom poplavnom području u priobalju Dunava i obližnje reke Drave koja se u njega uliva slobodno živi oko 300 vrsta ptica, od kojih oko 140 stalno, a ostalo su selice. Ovde ćete videti bele i sive čaplje, ako imate sreće čak i crne rode kojih je samo 7 parova, orla belorepana čija su gnezda toliko velika na visokom drveću da u njih mogu da stanu dva čoveka. Ipak, zaštitni znak ovog parka prirode je orao štekavac koji je lešinar i ima ulogu „čistača“ prirode. Inače, što se faune tiče, u ovom rezervatu živi 55 vrsta od jelena, srne, divlje svinje, dabra, divlje mačke, pa čak ima i vidre.
Sasvim je prirodno da u ovakvim područjima ima raznih slatkovodnih vrsta riba a Kopački rit je najveće mrestilište u srednjem Podunavlju, i drugo je po veličini na njegovom čitavom toku, posle delte u Rumuniji.
Kopački rit u zavisnosti od vodostaja pomenutih reka redovno menja svoj izgled. Prilikom naše nedavne posete voda je poplavila i mnoge uvale po kojima se počesto može šetati i osluškivati rika jelena, a mi smo lagano klizili po vodi čamcima na strujni pogon, ali ovde se možete upustiti u fotosafari i brodićima na solarni pogon. Od vizitorskog centra postoji i dugačka šetačka staza izdignuta iznad vode.
Inače površina Parka je 177 kilometara kvadratnih, od kojih se rezervat prostire na 8000 hektara. Ramsarskom konvencijom Kopački rit je zaštićen kao medjunarodno močvarno područje, a s obzirom da je za Park prirode proglašen još 1976. godine, najstariji je u Hrvatskoj.
U prostorima Kopačkog rita nalazi se i čuveni dvorac Tikveš s veoma bogatom istorijom. Naime još u 19. veku porodica Habzburg je podigla ovo rezidencijalno zdanje koje je služilo za boravak članova i gostiju austrijskog Dvora. Ovo je bilo poznato lovište daleko izvan Baranje jer su tu dolazile krunisane glave i sasvim je razumljivo da je zbog toga bilo zatvorenog tipa. Nakon Prvog svetskog rata i formiranja države SHS, kasnije i Jugoslavije, dvorac Tikveš postaje jedna od rezidencija dinastije Karadjordjević, a tu je čitavu godinu u izolaciji proveo i princ Djordje Karadjordjević. Posle Drugog svetskog rata i formiranja nove socijalističke Jugoslavije dvorac postaje omiljeno mesto predsednika Tita u kome prilikom veličanstveno organizovanih lovova, u njemu odsedaju najveći tadašnji državnici sveta, krunisane glave i javne ličnosti.
Nakon potpune devastacije u dogadjajima iz devedesetih godina, dvorac je upotpunosti renoviran i pretvoren u interpretacijsko-edukartivni centar podeljen u više celina. Svi koji posete ovaj nesvakidašnji centar biće oduševljeni njegovom savremenošću i mogućnostima interaktivnog prikaza flore i faune Parka, upoznaće se sa istorijom samog dvorca i obavezno pogledati izvanredan film o njegovoj prošlosti.
KORISNI PREDLOZI
Ako ste došli u Baranju, morate znati da je ona izuzetno vinogorje i „prestonica“ čuvene graševine, mada su se dobro primile i ostale bele i crvene sorte. Preporučujemo vam da obavezno posetite čuvenu VINARIJU ERDUT, uživate u gastronomskim specijalitetima OPG STARI DUD, a odsednete kao i mi u samom Kopačevu u DIDINOM KONAKU. Za večeru bismo vam preporučili obližnji restoran CITADELU, a kada se lepo odmorite u apsolutnoj tišini, sutradan krenite prema Kneževim vinogradima, degustirajte penušac i odlična mirna vina u STAROM PODRUMU BELJE, a nakon toga podjite na svakojaki užitak, od etno postavke, do kulinarskih majstorija poput šarana na rašljama na žaru u BARANJSKOJ KUĆI u Karancu.
Vinarija Erdut
OPG Stari dud
Stari vinski podrum Belje
Baranjska kuća
Autor i fotografije: Đorđe Mihajlović