Tamni, mračni ili crni turizam (dark tourism) definisan je kao turizam koji uključuje putovanja i posete mestima koja su istorijski povezana sa nekom tragedijom. Glavna atrakcija ovakvih lokacija je pre svega njihova istorijska vrednost, a ne samo puka poseta mestu koje je povezano sa nekom vrstom patnje ili smrti.
Na listi 10 najpopularnijih “crnih destinacija” u svetu (od ukupno 900 mesta u 112 država), navodi se na sajtu Dark-Tourism.com, prva mesta zauzimaju Aušvic, Černobilj, Hirošima, Nagasaki i Berlin. Kada je reč o Srbiji, mesta koja navodi ovaj sajt jesu zgrade koje su srušene tokom NATO bombardovanja, Šumarice u Kragujevcu, Ćele kula u Nišu i logor “Crveni krst” u istom gradu.
Šumarice – spomen prkosa i bola
Jedno od mesta koje bi moglo da se nađe na spisku, ukoliko preferirate ovakvu vrstu turizma, jeste i spomen kompleks u Kragujevcu, poginut u znak sećanja na nedužne žrtve masakra počinjenog 21. oktobra 1941. godine. Naime, tog dana nemački okupatori su u Šumaricama streljali oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta koji su već radili, kao i 15 dečaka, čistača obuće, od 12 do 15 godina starosti.
Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 km koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka, gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika podignutih na humkama streljanih.
U okviru parka je i Muzej 21. oktobra sa stalnom postavkom vezanom za ovaj događaj. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama simbolično sugeriše bezizlaznost nenaoružanih ljudi koji su se tog dana našli ispred mitraljeskih cevi.
U okviru spomen-parka nalazi se i staro vojničko groblje i spomenik streljanim Slovacima.
Ćele-kula u Nišu
Ćele-kula spomenik je iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, u bici na Čegru. Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji. Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i danas predstavlja muzejski objekat.
Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809. godine, poginulo oko 6.000 turskih ratnika, dok je sa srpske strane taj gubitak iznosi 4.000 duša.
U znak osvete zbog svojih gubitaka ali i opomene za srpsko življe, niški Huršid-paša naređuje da se koža sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pamukom i zatim pošalju u Carigrad, kako bi pokazao na koji način se treba postupati sa pobunjenim narodom.
Kako bi još više zaplašio srpski živalj, naređuje da se na istočnoj strani Niša u znak opomene sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, “tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča, a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uzidaju spolja”.
Izvor: telegraf.rs
Foto: Muzej 21. oktobar, Kragujevac; Izvor: Wikimedia Commons