Opšte je poznata stvar da ajvar, popularni specijalitet od pečenih crvenih paprika, svaka zemlja na Balkanu smatra svojim
Ajvar je pre svega simbol ovog dela Evrope, i predstavlja namirnicu bez koje su zima i zimske gozbe nezamislive. Na Balkanu se ajvar jede za doručak, uz ručak, za večeru, kao salata ili kao namaz “s nogu”.
Reč ajvar dolazi od turske reči havyar, što u prevodu znači kavijar. Prema nekim podacima, nosi taj naziv jer su paprika i ulje bili skupi i smatrani su luksuzom u Beogradu krajem 19. veka, i samo pojedine kafane su ga imale na svojim menijima. Danas je na svu sreću priča potpuno drugačija.
Ajvar se u osnovi sastoji od samo od četiri sastojka, od crvene paprike, ulja, soli i sirćeta. Recepti, međutim, zavise od regiona i kuvara. U nekim krajevima se dodaje luk, beli ili crni, u nekim paradajz ili patlidžan. Negde kažu da povrće treba biti kuvano, negde pečeno i mleveno. Jedno je zajedničko za svaki ajvar, on može biti “običan” ili ljut, a ukus zavisi od vrste paprika koje se koriste.
U prvom poznatom objavljenom receptu za ajvar, koji se nalazi u Velikom srpskom kuvaru iz 19. veka, autor Katarina Popović spominje i papriku i patlidžan. Ipak, tradicionalno se pravi samo od crvene paprike. Neslaganje između ovog prvog dokumentovanog recepta i sadašnjeg načina pripreme u Srbiji verovatno je povezano s činjenicom da su se ljudi dosta selili po regionu i delili tradiciju hrane.
Osim što je tradicionalna namirnica čini se da ajvar, čiji se sastojci prirodno uklapaju u moderne prehrambene trendove, ima svetlu budućnost. Pogodan je za vegetarijance i vegane i ne sadrži gluten. U skladu sa sve većom potražnjom za veganskom i organskom hranom, sve više restorana uključuje ajvar u svoje ponude. Možda se nećemo složiti odakle potiče ajvar i ko ga je napravio prvi, ali moramo se složiti da on polako postaje i evropski, i da ga sve više zemalja Evrope želi na svojim trpazama.
Izvor: https://tumagazin.rs/
Foto: https://tumagazin.rs/