Sarač je zanatlija koji izrađuje predmete od kože. Pre svega sedla, kajiševe, opasače, futrole za vatreno oružje, fišeklije za lovce, novčanike, bičeve. U saračkoj radnji, a ima jedna na donjem delu Balkanske ulice u Beogradu, miriše koža. To je jedan lep, starinski miris. Proces prerade i pripreme kože podeljen je u tri faze, na početku ih je sarač sam obavljao, zatim se koža nabavljala od vargi naposletku, sarači su počeli da koriste fabrički obrađenu kožu. Sarač uglavnomm svoje proizvode radi ručno.
Sarači su koristili mnoštvo različitih noževa, sečiva, makaza, zumbi, kalupa… Ono što napravi je jako i treba da traje. Saračka roba se može kupiti i na pijacama, vašarima po Srbiji, naročito kada je pazarni dan.
Danas, neizbežna plastika, potiskuje predmete od kože. Jer predmeti od kože traže mnogo stručnog, ljudskog rada, a to im diže cenu. Opasači, novčanici, futrile za pištolje…se sve više prave od plastike, lagani su, otporni na vodu, cena im je niska. U Vojvodini, sarači su najviše izrađivali opremu za konje, te se njihov broj smanjivao modernizacijom i potiskivanjem konjske zaprege iz saobraćaja. Ipak ako neko hoće da ima nešto što je lepo, unikatno i šik on kupuje kod sarača.
Izvor: https://www.opanak.rs/