U banatskoj varošici Novom Bečeju, tamo gde Tisa ljubi nebo, gde se u jednom danu rađa, odrasta, oplođava i umire insekt sličan vilinskom konjicu stvarajući efekat zvani „cvetanje Tise“ kada u smiraj dana milioni njih polegnu po površini vode, tamo gde je Biserno Ostrvo s čuvenim vinogradima jedinstvenog „krokana“ i još pregršt zanimljivosti i posebnosti, e, baš tu, među dobrodušnim i gostoljubivim Lalošima, dogodila se i 9. po redu međunarodna novinarska berba grožđa.
Početak septembra je idealno vreme za berbu autohtone sorte belog „muskat krokana“ na kojoj je Novi Bečej ugostio oko 30 stranih i domaćih novinara iz Regiona Jugoistočne Evrope, ali i Češke, Finske, Estonije…Priča o nastanku ovih vinograda, nikoga nije ostavila ravnodušnim, a s obzirom da se svake godine u nekoj drugoj zemlji beru isključivo autohtone sorte „muskat krokan“ je bio poseban magnet prilikom donošenja odluke o izboru domaćina.
Park prirode “Stara Tisa“ je mrtvaja koja uz reku krivuda u dužini od 24 kilometra stvarajući meander koji je prokopan još 1858. godine, a baš tu nastalo je veoma plodno tlo nazvano Biserno Ostrvo. Pored izuzetno kvalitetne zemlje Ostrvo prati i veoma zanimljiva priča grofovske porodice Rohonci. Naime, izvesni grof ovog prezimena zasadio je na nekoliko lokacija ovu do tada nepoznatu sortu grožđa, po nekima poreklom iz Alžira, a po drugima iz Francuske, ali se ona jedino primila i opstala baš na Bisernom Ostrvu.
Od tog vremena pa do danas, nebrojeno je primera pokušaja rasađivanja ove sorte grožđa, ali definitivno, ona je jedino „preživela“ baš na Bisernom ostrvu. Da li je ovo neka magija, možda tlo i ogledalo koje stvaraju odsjaji sunca nad Tisom, ili nešto treće, jednostavno slatki zeleno-žuti grozdovi veoma neobičnog ukusa, čekaju vas jedino u Novom Bečeju, a za ljubitelje dobrog vina, ovo je posebna privilegija.
U vreme grofa Rohoncija, s obzirom da se radi o malim plantažama, ovo vino bilo je često dar njegovim prijateljima širom Monarhije, nakon Drugog svetskog rata, vinogradi postaju „društveni“, a godine koje dolaze i planovi novih vlasnika, ulivaju optimizam i daju nadu da će „muskat krokan“ doživeti slavu koja mu po svemu pripada.
Posle doručka na balama slame u srcu vinograda, a na ponudi je bilo svakojakih domaćih đakonija i poneke muskatne rakije za otvaranje apetita, novinari su ukrstili makaze i berba je počela. Kako berba ne ide bez lepih devojaka koje opslužuju berače, došlo se i do čina pranja ženskih nogu. Naime, odabrani muškarci moraju da kleknu i dobro operu lagane ženske nožice, ali samo do kolena, a onda sledi, gaženje ili muljanje grožđa u buradima i ceđenje slatkog soka zvanog „šira“. Zasluženi ručak umornim beračima poslužen je u vidu izvanrednog srnećeg paprikaša, a o količini popijenog krokana, pričaćemo drugom prilikom.
Kao što na početku ove reportaže rekosmo, Novi Bečej je gradić sa veoma raznovrsnom turističkom ponudom, pa su i novinari drugog dana krenuli u istraživanja. Posle upoznavanja s posebnostima grada i najlepšeg uređenog keja na Tisi, veoma neobične postavke narodnih radova i oslikanih predmeta u „Garažeriji“, domaćini su predstavili muzej „Glavaševa kuća“, legat bogatog lekara koji je krajem 19. veka svoje carstvo poklonio crkvi.
Srednjevekovna bazilika Arača je takođe nezaobilazna tačka u obilasku novobečejske varoši. U ataru na putu prema Novom Miloševu, postoje ostaci crkve po nekima čak iz 12. veka, po materijalima i stilu gradnje bi se pre moglo utvrditi da ona potiče ipak iz 17. veka, ali istraživanja, koja nisu dovršena, pokazuju postojanje grobova i naselja iz mnogo ranijeg perioda.
Prolazeći putem prema Arači, u daljini nam se ukazao i rezervat ptica Slano kopovo. Slana voda ovde je dokaz postojanja nekadašnjeg Panonskog Mora. U letnjem periodu voda uglavnom isušuje, ali u vreme velikih migracija ptica, ovde ćete zateći na hiljadeptica selica, posebno ždralova.
U Novom Miloševu, selu koje pripada Opštini Novi Bečej, sa dva značajna muzeja – „Kotarka“ i „Žeravica.
Nekadašnji žitni magacin porodice Karačonji, danas je izuzetan muzej s velikim brojem eksponata od alata, starog posuđa, narodnih nošnji, poljoprivrenih mašina, nameštaja… koji otkrivaju istoriju ovog banatskog sela. Ovde su i prelepi prostori za održavanje raznih radionica i predavanja.
Muzej „Žeravica“ u istoimenom selu je veoma posebna i neobična priča. Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, dečački san Milivoja Žeravice, počeo je da oživljava. S porodične fotografije iz tridesetih godina video je sebe pored traktora koji je poželeo da nabavi.
Bitka je krenula i trajala do kraja života, a danas je bije sin Čedomir. Od prvog traktora (danas ih ima 135) došli su do prepune hale najrazličitijih mašina raznih proizvođača i godina. Tu je i preko 20 parnih mašina, ali ono što jeste posebno je podatak da je preko 90 odsto eksponata u ispravnom i voznom stanju. Pored mašina, tu je i velika zbirka, foto i video tehnike, starih automobila, muzičkih instrumenata… Pored ove postavke, tu je i spomen soba i Fondacija Žeravica, posvećena proslavljenom košarkaškom treneru Ranku Žeravici, inače rođenom bratu osnivača muzeja, ali i postavka Duško Popov, koji je svojevremeno bio inspiracija Janu Flemingu za lik Džejmsa Bonda, a rođen je baš u toj novomiloševskoj kući. Ovo su ipak priče za neku novu posetu i reportažu, jer zaslužuje mnogo više prostora.
Nakon tri dana boravka u Novom Bečeju, spremajući se za put, pomislih. Ako je i od ove male banatske OPŠTINE, brate, mnogo je! Ovo je ujedno i zajednički zaključak svih nas novinara, koji krenusmo ka svojim kućama, ali u nadi da ćemo se ovde ubrzo ponovo vratiti.
Autor tekst: Đorđe Mihajlović
Autor fotografije: Peter Irman