Severna Istra: gde i kako uživati u vikendu?

Severna Istra je poseban doživljaj

Sunčani dani u Istri su bili “okidač” za begstvo iz Zagreba. Onog momenta kad se iz tunela Učka izađe u suncem obasjanu Istru ulazi se u drugi svet ukusa, boja i mirisa. Severna Istra nudi svakakve užitke, samo treba doći.

Buzet

Sunčano popodne je mamilo na neku terasu. Odabrao sam Buzet. Pored tog mesta se često samo projuri na putu za Poreč. Gradić nije velik, ali se može prijatno prošetati popločanim ulicama Van sezone nema toliko ljudi, ima mesta za parking i nekoliko divnih terasa uz rub starih zidina s kojih se pruža pogled na dolinu reke Mirne. Pravo mesto za dočekati zalazak sunca.


Brtonigla


Brtonigla je malo mesto desetak kilometara udaljeno od Novigrada. Središte je poput nekog talijanskog mesta u okolini Udina. Većina stanovnika govori italijanski pa je i atmosfera takva. Pronašli smo pravu oštariju Primizia koja nudi lokalne specijalitete.

Fuži s tartufima, karpaćo od boškarina sa skutom i rolada od istog istarskog goveda sporo pečena u hlebnoj peći su nas oduševili. Ugodna atmosfera i sto pored upaljenog kamina na drva su podvukli dojam ugodnog mesta.

Sirana Radošević

U krčmi Primizia smo saznali za lokalnog proizvođača dobrih sireva. Vrlo blizu Brtonigle je mali zaseok Grobice i u njemu sirana Radošević. Zanimljivi vlasnik zna istoriju ovog kraja. Zna kakve su ovce najbolje, kako se radi sir od nepasterizovanog mleka i gušt ga je slušati uz medovaču. Isprobali smo razne sireve, pogledali malu proizvodnju, kupili nekoliko vrsta i za kraj posetili ovce u polju. Sirevi su pravi suveniri s puta.

San Rocco

Jedan od najboljih malih hotela u Hrvatskoj je San Rocco. U njemu smo se osećali kao kod kuće. Ne samo da je vrlo udoban i da su sobe prijatne za boravak, da su bašta i bazeni divni za opuštanje nego prvenstveno zbog porodice Tulia Ferneticha.

Zeleni Novigrad

Novigrad nije bio u planu, ali niti plan nije takav da ga se treba držati. Šetnja ovim lepim istarskim gradićem je bila pravi užitak. Uvek pomislim kako su takva naša mesta puno privlačnija kada nema turista nego što su leti.

Grad je pun parkova i čini se vrlo urednim i sređenim. Ne izgleda napušteno. Ima puno ribarskih brodova koji su u pogonu, ljudi rade na mrežama, neki ispijaju kafu na sunčanim terasama i život izgleda dobro.

Veralda ima najbolje ocenjeno vino iz Hrvatske


Nakon šetnje je trebalo pronaći dobro vino pa smo otišli dalje u unutrašnjost u posetu vinariji Veralda. Nalazi se na cesti između Brtonigle i Buja. Dočekala nas je Gđa. Marina Vižintin. Šarmantna gazdarica nam je objasnila sve o vinariji, provela kroz podrume i pokazala lokacije vinograda. Te se lokacije smatraju kao jedne od najboljih u Istri. Na brdu iza njih je gradić Buje poput stražara nad brežuljcima vinograda. Veralda ima laskavu titulu koje nikad nije osvojio niti jedan drugi vinar u Hrvatskoj.
Naime, 2016. godine na međunarodnom ocenjivanju vina u organizaciji časopisa Decanter u Londonu su osvojili platinum medalju, 95 bodova i bili proglašeni „Best in show“. Najbolje vino na svetu je bio Istrian 2015 od sorte refošk. Taj rezultat je pomogao da Hrvatska zauzme ozbiljno mesto na vinskoj karti sveta. Od tada su vina Veralda osvojila još nekoliko medalja na ocenjivanjima. Nakon degustacije nekoliko vrsta najbolja su mi bila Orange Ambra od malvazije i Zero brut penušac od grožđa teran. Zanimljiva i visoko ocenjena vina.

Buje zaspalo u prošlosti


Izlet u Buje je bio poput povratka u neku slavnu prošlost. Grad na vrhu brda je pod kontrolom držao sve strane sveta. S ostataka zidina se pruža pogled sve do mora i Novigrada. Grad deluje zapušteno i slabo održavano. Neke su zgrade u samom središtu bez prozora i oronule do tačke da mogu biti opasne zbog urušavanja.

Severna Istra – pogled iz Buja


U samom centru na glavnom trgu smo pronašli tek jednog čoveka koji nas je upitao želimo li u crkvu. On, naime, ima ključ pa nas je pustio da pogledamo velelepnu unutrašnjost crkve koja deluje da je bila vrlo bogata u neko prošlo doba. Na žalost se u Bujama, u starom gradu, nije niti kafa mogla popiti pa smo produžili dalje.


Sinkovići na vrhu Istre


„Last but not least“ je bilo imanje Sinković. Doslovno se nalaze na vrhu Istre. Iz apartmana, koje iznajmljuju, se vide tri države. Hrvatska, Slovenija i Italija sve do Alpa. Vide se Alpe na granici s Austrijom i početak Dolomita prema zapadu, a u blizini brežuljkasti vinogradi poznati po kvalitetnom urodu. Agroturizam San Mauro je smešten na jednom od najviših brda severozapadne Istre. Dočekala su nas braća Sinković.
Mladi ljudi puni pozitivne energije su nam, sa sjajem u očima, ispričali kako proizvode većinu namirnica koje koriste u svom restoranu. Vino, maslinovo ulje, voće i povrće, a i neke suhomesnate proizvode. U malom dućanu pored vinskog podruma se razne delicije mogu kupiti. Mene su posebno oduševili džem od muškata, sirup od zove i izvrsno sirće Aceto Balcanico. Aromatizovano sirće se radi prema staroj porodičnoj recepturi.
Restoran je baziran na sezonskim namirnicama koje sami uzgajaju. Njoki s boškarinom su bili pravog autentičnog ukusa bez bespotrebnih dodataka. Desert Tartufon je originalan spoj knedli, čokolada i naribanog crnog tartufa. Sve je bilo popraćeno njihovim vinima Malvazijom i Teranom. Odličan ručak i uživanje u pogledu pre povratka u magloviti Zagreb.

Severna Istra je prava hedonistička destinacija za kvalitetan odmor kakvog treba kušati, popiti i doživeti bez žurbe, gužve i jurnjave.

Izvor i foto: travel-advisor.eu

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *