ZA KORAK BLIŽE BOGU

Bogorodica zaštitnica zemlje monaha

Kareja je glavni grad Svete Gore još od  9. veka kada je naglo počela da jača i organizuje se monaška zajednica. U Kareji se nalazi protatska crkva (najstarija na Sv. Gori), a preko puta je i zgrada sveštene opštine- Protat, u kojoj zasedaju razni organi  poput Sabora crkvene opštine, Antiprosipi (predstavnici svih 20 manastira) i Epistasija  (izvršna vlast protata) koju čine po jedan predstavnik iz prvih pet manastira rangiranih po dostojanstvu. Ovih pet manastira su na čelu četvornica u kojima se nalazi po još tri manastira. U gradiću Kareja je i sedište guvernera Sv. Gore koga postavlja država Grčka, jer je Sv. Gora pod njenom  jurisdikcijom, a pod njegovom upravom su carina, policija, civilna administracija.Po grčkim zakonima Sv. Gora uživa poseban status što se odnosi i na  odredjene privilegije po pitanju poreza i carina. Inače, u Kareji  se nalaze konaci 19. Manastira(osim Kutlumuša koji je  u samoj Kareji) u kojima žive ili odsedaju monasi koji su predstavnici u crkvenoj vlasti, ponekad i srećnici hodočasnici koji su gosti manastira. Tu su i prodavnice, taxi udruženje, suvenirnice, restoran i u skorije vreme nekoliko komercijalnih konaka za hodočasnike.

Atos se  prvi put u spisima pominje 492. g. pre nove ere kada je persijski car Darije krenuo na Spartu. Usled nevremena  flota se razbila  kod Karulje na jugu Atosa, gde i danas žive poslednji pustinjaci u Evropi- monasi isposnici koji stanuju u pećinama i kolibama.Inače, po  predanjima se kaže da je Bogorodica na svom putu da poseti vaskrslog Lazara na Kipru, baš kod Atosa dobila s neba glas da  počne tamo da popoveda hrišćanstvo, što je i učinila, pa  se ona zato smatra zaštitnicom Sv. Gore  i veći broj svetogorskih manastira je njoj posvećeno.Prvi monasi  na Atos masovnije dolaze u 7. veku, kada je vizantijski car Poganat  prvi put poluostrvo podario njima na uživanje.Današnji naziv  ova jedinstvena monaška zajednica dobila je u 11. veku po tipiku vizantijskog cara Konstantina Monoma (1046.g ) i tada je već imala oko 180 manastira.

Današnji živi manastiri su uglavnom gradjeni u periodu od 9. do 13. veka i svi su bili grčki. Sveta Gora i njeni manastiri  imali su mnogo uspona i padova prateći i deleći sudbinu koju su joj odredjivali zavojevači. Kroz svoju istoriju čak 11 puta je menjala gospodare.U više navrata bila je pod Vizantijom. Od 1345. do 1371. godine njen  vladar bio je srpski  car Dušan čijom je krisovuljom Sv. Gora ostala slobodna i nepokorena u duhovnom smislu, pa se može reći da je on bio više njen dobrotvor nego gospodar. Nakon pada Vizantije i srednjevekovne srpske države, dolaze Turci  koji ostaju sve do kraja balkanskih ratova kada  je grčka flota uplovila u luku Dafni i istakla tamo svoju zastavu.  Viševekovno tursko vladanje imalo je za posledicu osiromašenje manastira i  smanjenje broja monaha, ali je  i pored svih nedaća u to vreme Sveta Gora dala mnogo u duhovnom pogledu, kao i u prosvetiteljstvu , umetnosti i graditeljstvu. U 18. veku je tako zabeležen i   pravi kulturni preporod. Za vreme turske vladavine na Atosu je utvrdjen i današnji broj od 20 manastira i on se od tada nije menjo. Manastiri u to vreme dobijaju suverenost i niko osim njih ne može imati bilo kakve posede na Sv. Gori.

Manastiri u srednjevekovnim tvrdjavama

Na Atosu pored Grka, svoje manastire imaju i Rusi, Bugari i Srbi- Pantelejmon, Zograf i Hilandar. Svi manastiri su prvobitno bili grčki, ali su vremenom zapusteli pa su ih obnovili njihovi današnji posednici.Pored manastira, postoje i drugi oblici i vidovi života na Sv. Gori. Svetogorska monaška staništa po važnosti su još- skitovi (neki i veći i od manastira), kelije, kolibe ili kelive, katizme i isposnice.Svi oni pripadaju onim manastirima na čijoj teritoriji su izgradjeni.
Na Sv. Gori se koristi julijanski kalendar, a postoje tri načina za računanje vremena.Najveći broj manastira primenjuje vizantijsko vreme po kome novi dan počinje zalaskom sunca. Manastir Iviron primenjuje Haldejsko po kome dan počinje s izlaskom sunca, a atinsko vreme ( dan počinje od ponoći) je zvanično u manastiru Vatoped i svim civilnim službama na Atosu. Svetogorci dan dele na tri dela- 8 sati molitve, 8 sati poslušanja i još toliko spavanja. Naravno, ima zanimanja koja dozvoljavaju da se ova raspodela ne poštuje u celosti.
Svetogorski monasi su bez izuzetka grčki državljani.Kada manastiri prijave monaha da je primljen u bratstvo, on automatski dobija grčko državljanstvo, bez obzira iz koje zemlje potiče. Svako ko ima želju da se zamonaši može da pokuša, ali prvo kao iskušenik. Iguman manastira procenjuje kada je neko spreman da se zamonaši i tu ne postoji vremensko ograničenje. Polaganjem monaškog zaveta dotadašnji iskušenik napušta ovozemaljski način života i prihvata Božju volju i život u siromaštvu. Svi svetogorski monasi nose crne mantije, imaju dugu kosu koju vezuju u rep i duge brade.
Gotovo svi manastiri na Sv. Gori svojim izgledom podsećaju na srednjevekovne tvrdjave što je normalno ako se ima u vidu vreme kada su gradjeni. Većina ih je uz more i bili su izloženi raznim napadima, ali pljačkanja nisu bili poštedjeni ni oni u kontinentalnom delu poluostrva. Zato su opasani visokim odbrambenim zidinama s pirgovima (osmatračke i odbrambene kule) na kojima se često nalaze monaške ćelije s doksatima ili balkonima, što im danas daje pitomiji izgled. Kada se nadjete unutar zidina pred vama se otvara potpuno drugačiji ambijent. Po pravilu se na centralnom delu nalazi glavna ili saborna crkva (katolikon) i više manjih crkvica (paraklisi), dvorište često krase krstionice koje isključivo služe za osvećenje vodice s obzirom da na Sv.Gori nema radjanja pa ni krštavanja, unaoklo su konaci, biblioteke, manastirske riznice, trpezarija s gostoprimnicom. U manastirima sve odiše mirom i čistotom. Vredne ruke monaha daju poseban doprinos pa su manastirska dvorišta često i male botaničke bašte. Medjutim, na pojedinim manastirima se vide tragovi vremena, ali je opšteprisutna sanacija i značajno renoviranje, sve u zavisnosti od finansijske snage i pomoći donatora i projekata za finansiranje obnove.
U manastirima, i ostalim monaškim zajednicama svi iskušenici i monasi imaju zaduženja (poslušanje) koja im odredjuju njihovi duhovnici, najčešće prema iskazanim sklonostima, ali i potrebama. Manastirska imanja su najčešće i glavni izvor finansiranja života u zajednici. Na padinama Sv. Gore ćete često videti nepregledne maslinjake, vinograde, povrtnjake s plastenicima, košnice s pčelama, ribnjake… Pored izrade suvenira i sveća, pojedini manastiri imaju i ikonopisačke radionice, pa se mnogo toga može kupiti u sopstvenim suvenirnicama.

Kod svih hrišćana, pa tako i na Sv. Gori postoje pojedinačne i zajedničke molitve. Monasi mnogo vremena u toku dana provode moleći se Bogu, posebo u vreme praznika kada molitva (nihterion) može da potraje i čitavu noć. Zajedničke molitve su- večernje, povečerje, polunoćnica, jutrenje, časovi i liturgija.

Potpisnik ovih redova je zahvaljujući, pre svega Božjoj volji, imao priliku da u sedmodnevnom hodočašću, obidje svih 20 manastira, nekoliko skitova i kelija. Bilo je to pomalo neobično hodočašće s obzirom da smo nas osmorica „privilegovanih“ imali bazu u Kareji i to u nekakvoj vrsti hotela u kome su domaćini Rusi, a od njih smo iznajmili i džipove sa vozačem, za obilaske i najudaljenijih svetinja. Ako se ima u vidu da je poluostrvo dugo 65 kilometara a široko izmedju 8 i 16km, jasno je koliko bi vremena trebalo isključivo za pešačenje. Pored džipova, bilo je i transfera brodom do manastira na jugozapadnom delu poluostrva, ali nisu izostale ni veoma naporne pešačko-planinarske ture.

Poslednji dan hodočašća bio je posvećen srpskom manastiru Hilandar u kome smo, makar nakratko, u potpunosti osetili i doživeli monaški način života. Večernja molitva, celivanje moštiju svetaca i čudotvorne ikone Bogorodice trojeručice, zajednička večera i spavanje u manastiru, ustajanje u ranu zoru, moltva na jutrenju, ručak (doručak ne postoji) već u 8 sati, nekako vas neosetno pomere u neku do tada nedoživljenu dimenziju.

Jednostavno, baš tu, podno visokog vha Atos 2033m na Svetoj Gori, nekako čudesno spoznate da ste postali bliži Bogu, a to i jeste svrha hodočašća.Osećaj je izvanredan, verujte mi na reč!

PET SVETOGORSKIH ČETVORNICA

Od 20 manastira na Sv. Gori, prema dostojanstvu ili hijerarhijskoj lestvici, prvih 5 je na čelu četvornica ili tetrada. Prvi je manastir Velika Lavra koja je na čelu ispred još tri-Dohijar, Ksenofonat  i Esfigmen. Zatim sledi  Vatoped s manastirima Kutlumuš, Karakal i Stavronikita, na trećem mestu je Iveron s Pantokratorom,Filotejom i Simonopetrom, na četvrtom je Hilandar s manastirima Ksiropotam, Sveti Pavle i Grigorijat, a na petoj poziciji je manastir Dionisijat u četvornici s Zografom, Pantelejmonom i Kostamonitom.

 

Autor: Đorđe Mihajlović, glavni i odgovorni urednik

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *