Ledinačko jezero ili jezero Srebro je malo veštačko jezero na Fruškoj gori, koje se nalazi u blizini naselja Stari Ledinci kod Novog sada. Ledinačko jezero je nekad bilo pravo malo turističko odmaralište, planirano je da postane centar parka prirode, ali je postalo biser u privatnom vlasništvu.
Kako je nastalo Ledinačko jezero?
Jezero je nastalo za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Tokom trajanja agresije, oštećene su pumpe u napuštenom kamenolomu Srebro. Prestale su da pumpaju vodu iz kamenoloma, pa su podzemne vode, kao i vode iz dve rečice, Lukinog sveca i Srebrnog potoka, počele da pune kamenolom. Tako je nastalo ovo prelepo jezero.
Ledinačko jezero i njegove osnovne osobine
Ledinačko jezero zauzima površinu od oko 4 hektara i sa svih strana je okruženo strmim liticama. Ima oblik sličan zrnu pasulja. Dugačko je 400 metara i dostiže maksimalnu širinu od 100 metara. Prosečna dubina jezera iznosi 15 metara, a najveća izmerena dubina je 50 metara. Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 300 metara, a karakteriše ga zelena, hladna i čista voda, zahvaljujući konstantnom dotoku vode iz pritoka.
U video prilogu ispod, možete pogledati snimak, na kom se iz vazduha vidi prelepo Ledinačko jezero. Snimak je nastao prethodne godine:
Istorija jezera i njegovo pražnjenje
Nakon završetka bombardovanja naše zemlje, opstanak ovog jezera je bio pod znakom pitanja. Privatne firme su polagale prava na ovaj posed i želele su nazad svoj kamenolom. Posle dugih rasprava, odlučeno je da jezero bude sačuvano.
U periodu između 2001. i 2006. godine, jezero je predstavljalo malo turističko odmaralište, koje je mamilo posetioce iz ovog kraja. Mesto na kome se nalazilo jezero, kao i njegova okolina, nikoga nisu ostavljali ravnodušnim. Međutim, u junu 2006. godine, desio se odron sa strmih litica iznad jezera, pri čemu je povređeno nekoliko kupača. Javni pristup jezeru je od tada zabranjen.
Prema neredbi Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, jezero je ispražnjeno, ali tek 2009. godine, nakon mnogobrojnih protesta i pokušaja meštana da odbrane ovo mesto. Ledinačko jezero je isušeno, a privatna firma Alas je dobila pravo da u narednih 10 godina eksploatiše kamen iz ovog kamenoloma. Tada je odlučeno da se nakon završetka iskopavanja kamena u kamenolom ponovo vrati voda i da ono postane centar novog parka prirode. Okruživali bi ga izletište, plaža, sportski tereni za košarku, fudbal, biciklizam i sportsko penjanje.
Ledinačko jezero danas
Plan koji je napravljen u prošlosti zvučao je veoma primamljivo. Iako protesti meštana i ljubitelja ovog jezera nisu uspeli, svi smo se nadali da ćemo danas u 2021. godini uživati u novom parku prirode. Međutim, ništa iz gore navedenih planova nije ostvareno. Pre nekoliko godina, voda je ponovo napunila kamenolom, i Ledinačko jezero ponovo izgleda nestvarno kao nekada. Ipak, ovaj posed se i dalje nalazi u privatnom vlasništvu, tako da je pristup bilo kom privatnom licu u potpunosti zabranjen.
Ono u čemu ljubitelji ovog mesta mogu da uživaju, jeste prelep pogled na Ledinačko jezero sa vidikovca, koji se nalazi na njegovoj strmoj litici. Do mesta sa ovim nestvarnim pogledom dolazi se pešaka, stazicama kroz šume Fruške Gore. Veliki broj posetila dolazi ovde svakog dana. Verujemo da će država uskoro da uradi nešto i da će pristup ovom raju na zemlji biti omogućen svima.
Zanimljivosti o Ledinačkom jezeru
Lepota Ledinačkog jezera učinila ga je privlačnim za veliki broj umetnika. Neke od zanimljivosti koje su se desile na ovom jezeru su:
Snimane su scene za filmove Pad u raj (2004), Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac (2006) i Čarlston za Ognjenku (2008).
Zdravko Čolić je snimio spot za svoju pesmu Ao, nono bijela, 2003. godine
U organizaciji Srpske pravoslavne crkve, na ovom jezeru su obavljana masovna krštenja vernika.
Izvor: https://www.srbijapodlupom.com/
Foto 1: instagram@darkoihas
Foto 2: instagram@sl0bodan
Foto 3: instagram@shonens_images
Foto 4: instagram@deyost
Foto 5: instagram@photoshone
Video: YouTube-Dejan M. Raić