Na putnom pravcu Doboj- Derventa, na svega 45 kilometara udaljeno od granice s Hrvatskom, smešteno je kraljevsko etno selo KOTROMANIĆEVO. Ovaj prelepi turistički kompleks izgradjen je uz obalu reke Veličanke koja je prepuna ribe i rečnih školjki, u zelenoj oazi, pa je idealan za tranzitne goste, ali u njega dolaze i turisti koji ostaju više dana.
Svi objekti u selu su gradjeni isključivo od prirodnih materijala, a od kojih dominira kamen, drvo i gvoždje, a arhitektonska rešenja su takva da vas varaćaju u Bosnu iz druge polovine 13. do sedamdesetih godina 14. veka kada su tamošnjim prostorima vladali banovi- kraljevi Kotromanići.
„Kompleks smo izgradili 2o1o. godine, a od tada se uvek ponešto novo doradjuje i menja, kaže Miodrag Bosić, direktor i vlasnik kompleksa. Ideja se rodila u vreme kada smo upravljali dobojskom tvrdjavom koju su izgradili Kotromanići, a oko koje se razvila prvo varošica, a potom i grad koji je u to vreme bio na trgovačkom putu od Dubrovnika prema Panoniji. Želja nam je bila da našim posetiocima stilom gradnje, ali i svim sadržajima dočaramo vreme moćne srednjevekovne Bosne. Enterijer našeg centralnog objekta je od ulaza, restorana, galerije koja je i sala za posebne dogadjaje, do najsitnijih detalja poput viteških odora i oklopa, zastava… dočarava neka davno zaboravljena vremena“.
U etno selu postoje vajati u kojima su etno postavke, a gostima željnim dobrog sna su na raspolaganju udobne kameno- drvene kućice u kojima je oskudni nameštaj sav od drveta, na galeriju na kojoj se takodje može spavati kao i u prizemlju, može se isključivo uz merdevine, ali s obzirom na potrebe i navike savremenog turiste, kupatila s toaletom su opremljena svim neophodnim uredjajima, a da se mislilo o svemu govori i podatak da su gostu na raspolaganju tv sa satelitskim kanalima i dobar internet. Po rečima našeg domaćina to im donosi najbolje ocene gostiju na društvenim mrežama, čime se s pravom ponose.
U Kotromanićevu je i hrana domaća, a na meniju ćete naći i neka zaboravljena jela. Mi smo za večeru odabrali teleću čorbu i pečenje ispod sača (peke), a doručkovali smo izvrsne uštipke od integralnog i heljdinog brašna s kajmakom i sirom. Sve je bilo za „odlikaše“.
Ono što bismo preporučili svima koji dodju u selo , pa i onima koji svrate makar na pola sata, jeste da se opruže i odmore na ležaljkama napravljenim od bala slame s prostirkama i obavezno sebe počaste „Viteškim pivom“ svetlim ili crnim svejedno je, ukus je neobičan i odličan, kao i sve ostalo u ovoj jedinstvenoj živoj bajci pokraj reke Veličanke.
Izvor: Đorđe Mihajlović
Foto: Etno selo Kotromanićevo
Foto: Đorđe Mihajlović