Muzeji i sadržaji na otvorenom ove godine mogli bi bit hit.
Sadržaj, sadržaj i samo kvalitetni, drugačiji i autentični sadržaj mora biti fokus u svakoj destinaciji. Jer upravo kroz sadržaj ispunjavamo vreme gostima, podižemo turističku potrošnju te konkretno podižemo zadovoljstvo gosta s destinacijom tj. njegovim ukupnim dojmom na godišnjem odmoru.
Sadržaji na otvorenom koji se baziraju na kreativnoj i kulturnoj industriji uz mnoštvo muzičkih, književnih, plesnih, filmskih, umetničkih i ostalih programa čine ritam neke destinacije, te ono najvažnije kvalitetan sadržaj.
Uopšteno, a pogotovo ove godine zbog pandemije koronavirusa, sadržaji na otvorenom biće traženi i poželjni, jer na otvorenom nemamo rizik potencijalne zaraze te možemo držati razmak. Sigurno kako sadržaji u zatvorenom još neko vreme neće biti “poželjni” u većoj meri.
I zato bi turističke zajednice ove godine poseban fokus mogle staviti upravo na sadržaje i “muzeje” na otvorenom. Javno poslati poziv svim kreativnim i kulturnim udrugama i profesionalcima da generišu sadržaj, da se na otvorenom naprave novi “trgovi i pozorišta”, sve što je montažno i brzo sklopivo. Nešto slično kao što je bio program “Zagreb na Savi”, iako je isti bio promašaj zbog raznih drugih stvari, no čisto da dobijete neku vizualnu sliku o prostoru. Dovoljno je staviti jednu umetničku instalaciju ili skulpturu u prostor te raznim instalacijama ( intervencijama u prostoru ) privući pažnju i oko nje napraviti priču.
„Danas se ništa ne dešava bez kreativne industrije, dizajnera, umetnika … sve proizvode i prostore mora neko vizualno oblikovati. S druge strane, umetnost i kultura komunicira najsloženijim ljudskim jezikom, a to je emocija. A upravo je to što nama treba, kroz emociju i doživljaj ponuditi kvalitetne sadržaje u turističkim destinacijama. Zapravo emocije i doživljaji privlače turiste. Oni žele videti i što je najvažnije doživeti nešto novo, drugačije i autentično. Nažalost, mi imamo turizam niske dodatne vrednosti te se turisti nemaju razloga duže zadržavati jer i dalje prodajemo sunce i more, a bez toliko važnog sadržaja„ istaknuo je Aleksandar Battista Ilić s Akademija likovne umetnosti u Zagrebu u zadnjem razgovoru za naš portal.
Inače, Kulturne i kreativne industrije (KKI) su industrije koje se temelje na kulturnim vrednostima, individualnoj kreativnosti, veštinama i talentu s potencijalom za stvaranje dodane vrednosti. Nekada nismo ni svesni koliko utiču na naš život kroz oblikovanje prostora i proizvoda. KKI uključuje elemente koji se temelje na kulturnom i kreativnom doprinosu: arhitektura, umetnički zanati, audiovizualni sadržaj (među ostalim film, televizija, video), kulturna baština, dizajn (modni, grafički, produkt i dizajn interijera), muzika, igre i novi mediji, knjige i izdavaštvo, mediji (radio, TV, štampani, web), vizualne umetnosti (slikarstvo, kiparstvo, grafika, novi mediji, fotografija), oglašavanje i tržišno komuniciranje i izvedbene umetnosti ( kazalište, ples, balet).
Kreativne i kulturne industrije u Hrvatskoj ostvaruju 15 milijardi kuna prihoda, zapošljavaju 124 hiljade ljudi te je to drugi po veličini sektor u Hrvatskoj po udelu prihoda u BDP-u (3,4 posto ), govore podaci Studije „Mapiranje kreativnih i kulturnih industrija“ koju je izradio stručni tim Ekonomskog instituta, Zagreb u saradnji s naručiteljem: Hrvatskim klasterom konkurentnosti kreativnih i kulturnih industrija (HKKKKI). Na razini EU KIK čini 5.3% BDP-a, zapošljava preko 12 miliona radnih mesta, te čini 7.5% zaposlenosti što KKI svrstava u treću ekonomsku granu EU ).
I inače bi Hrvatska, ne samo kao turistička zemlja, nego kao i platforma za ekonomski rast, podizanje kvalitete života, pozicioniranje, razvoj i rast…. trebala imati puno veći fokus na kreativne i kulturne industrije. Fascinirao me je Festival Okolo / Around koji se održava u Zagrebu već tri godine, a koji malim intervencijama u samo tkivo grada oživljava niz javnih gradskih prostora i pretvara ih u mesta gde se umetnost spontano dotiče svakodnevice grada. Potiče na istraživanje i interakciju, da se ljudi zamisle i sagledaju nešto iz novog ugla gledanja.
Kao i projekat Vukovart koji je u par godina pretvorio Vukovar u luku umetnosti i galerija na otvorenom, koja je pozitivno transformisala grad. No ono važnije, stvorila je platformu za danji razvoj grada, a koju grad još nije prepoznao kao takvu. I tu je kvaka 22. Potrebno je složiti kostur, jednu priču i narativ, oko kojeg onda širiš i gradiš dugoročnu priču, kako kroz festival tako i kroz razvoj grada. Dovoljna je ta jedna iskra ili zamah krila, koja će onda stvoriti kreativni cunami ( teorija haosa ).
Nekada i male intervencije mogu pokrenuti totalnu transformaciju, kao što možemo videti na primeru festivala Okolo. Samo da se izlože skulpture u nekom vanjskom prostoru, u kontekstu muzeja na otvorenom, te se oko njih može napraviti odlična dodana priča. Nađite jednu priču, a oko nje izgradite, kako vizualno tako i sadržajno, celi sadržaj.
Muzeji i pozorišta – izađite iz svojih okvira. Umetnici – izađite iz svojih studija. Nastavite niz… Napravite i ispričajte zanimljivu priču u prostoru i stvorite zanimljiv sadržaj. I naravno, vežite se uz svoju autentičnu priču i kulturu življenja.
Izvor: hr.turizam.hr