Malta ne pleni impresivnim pejzažom, nema plaža poput onih u Grčkoj, Španiji ili Francuskoj, sem golubova gotovo da se i ne čuju druge ptice, ali ovdašnji ljudi od malo uspevaju da naprave mnogo i to je osnov naše priče.U čemu je tajna turističkog uspeha Malte? Svakako ne u plavom moru koje nema plaže čak ni u Pačervilu i St. Džulijensu, glavnim turističkim centrima. Dragonara, najekskluzivnija plaţa Slijeme, na ne toliko veliki betonirani prostor uspeva da smesti čak 950 ležaljki da bi ga što bolje iskoristila. Nije ni u brojnim udobnim hotelima svih svetskih lanaca poput Hiltona, Westerna ili Kempinskog, jer njih ima i u drugim delovima sveta. Tajna je, verovatno, u jednom opštem utisku koji stvara prožimanje istorije i tradicije, igra boja sunca i žutog kamena, sjajna hrana, neverovatna arhitektura, noćni život koji je leti veoma maštovit, ljubaznim ljudima koji, osim malteškog, tečno govore i engleski. Malteški jezik je mešavina arapskog, engleskog, italijanskog i francuskog i nije ga lako razumeti. Zato na javnim mestima sve piše na oba jezika jer, inače, TPEJJIPH niko ne bi znao da znači ZABRANJENO PUŠENJE. Ako vam ponude HAŠIŠ sa neke od uličnih tezgi, ne pokazujte zaprepašćenje jer hašiš na malteškom znači POVRĆE.
Najpre su ostrvu Feničani dali ime “Malta” ili u prevodu “Nebeska luka”, a potom su se stolećima na ovom prostoru smenjivali Rimljani, Arapi, Normani, Španci, Turci, Francuzi i Englezi, i svi su ostavljali svoj pečat.Najveći uticaj na istoriju Malte imao je dolazak Vitezova Reda Svetog Jovana koji stižu 1530. godine, nakon što ih je Otomanska vojska izbacila sa Rodosa. Zadržali su se 250 godina i za vreme njihove vladavine niče glavni grad Valeta koji je ime dobio po Velikom Majstoru Žanu La Valeti pod čijom komandom je na ostrvu izvojevana odlučujuća bitka nad Turcima. Kroz dalju istoriju na Malti se smenjuju osvajači i oslobodioci. “Malta Malteza”, ili u bukvalnom prevodu “Malteška Malta”, danas je ono čemu stremi svaki Maltežanin. Ovde kažu: “Hoćemo strance kao turiste ali ne kao vlasnike onoga što je naše”.Prvo sa čim se suoče turisti na Malti jesu građevine pravljene od žutog kamena peščanika koga ima u izobilju. Relativno je mek, lako se modelira, ali je neotporan na vodu i na nižim temperaturama se mrvi. Zato su fasade kuća pune zakrpi. Naselja su žuta, žuto je i cveće i to je osnovna boja ostrva. Samo je more plavo.Svi putevi na Malti vode u Valetu, grad od 1500 stanovnika koji su gradili “plemići za plemiće”. Papa Pije IV poslao je inženjera Frančeska Laparelija da podigne grad i kao tvrđavu i kao remek delo kulture. Lapareliju je pomagao Maltežanin Đirolamo Kažar i on je autor katedrale Svetog Jovana u srcu Valete u kojoj su slike Karavađa i Matije Pretija. U turističku ponudu spada i privatna kuća u glavnoj ulici Republika koja pripada jednoj od najčuvenijih malteških porodica Piro čiji potomci i danas u njoj žive. Dva puta dnevno se otvara za turiste pod sloganom: “Kroz prozor naše kuće možete zaviriti u maltešku prošlost”.
Na Malti postoji 365 crkava svih stilova, oblika i veličina. Svaka crkva ima svog sveca i svoju slavu. Od aprila do oktobra Maltežani, veoma pobožan narod, slave svoje svece, organizuju svetkovine i karnevale u njihovu čast. Puca se na sve strane, bacaju se petarde, sve je okićeno lampionima i u prazničnom je raspoloženju. Najveća crkva na ostrvu je u mestu Moste. Posvećena je Blaženoj Devi Mariji i zove se Rotanda. Ušla je u sve svetske enciklopedije zbog svoje grandiozne kupole i načina na koji je sazidana. Genijalnost je potvrđena u 16 časova i 20 minuta 9. aprila 1942. godine kada su Nemci bacili na Rotandu bombu od 1000 kilograma. Bomba je udarila posred kupole, odbila se o zidove, pala u temelje i nije eksplodirala a kupola je ostala na svom mestu do dana današnjeg.
Turistička atrakcija je i Mdina, “grad tišine”, stara prestonica Malte koja je to prestala da bude kada su Vitezovi sagradali Valetu. Isijava otmenost plemstva koje je tu ostalo da živi distancirano od Vitezova. Mdina je, ujedno, najviša tačka ostrva i nalazi se na 250 metara n/v. Okružena je kaktusima koji se gaje da bi se od njih spravila hrana i autentično likerasto piće.Boravak na Malti podrazumeva i posetu južnoj luci Marsašloku, ribarskom selu u kome se nedeljom pazari riba. Luka je puna tipičnih drvenih brodića koji se ovde zovu LUCU. Prepoznatljivi su po jarkim šarenim bojama i očima na pramcu koje služe protiv uroka morskih đavola. Ribe ima dosta, raznovrsna je, relativno jeftina ali tradicija ishrane njome polako se gubi kod Maltežana koji se sve viđe hrane testima, hlebom i picama što se i vidi po građi i kilogramima.Hrana je na Malti veoma ukusna i raznovrsna. Začuđuje odsustvo začina tipičnih za ostrva. Sem kapri i majčine dušice gotovo da ničeg drugog nema. Specijaliteti su supa od povrća sa kozijim sirom, pita sa ribom kao i teletina tanko isečena pa rolovana sa mlevenim mesom i začinima u sosu od paradajza i vina. Najveća atrakcija je “Hobz biz-zejt”, veliki okrugli hleb “ftira” potopljen u maslinovo ulje pa napunjen belim i crnim lukom, paradajzom, tunjevinom i kozijim sirom.Vina na Malti ima dosta iz dve ostrvske vinarije. Gusto je, crno, jako i veoma ukusno.Vreme na ovom mediteranskom ostrvu proleti nestvarno brzo i turista shvati da na ovo ostrvo mora doći barem još koji put. Da oseti duh Malte, udahne miris, uhvati ritam i nauči kako se od malo pravi mnogo. Korisno je.
Izvor: istnews.com
Foto: Pixabay.com