Izrael, bliskoistočna zemlja zvanično je uspostavljena odlukom UN, a svoju nezavisnost proglasio je 14. maja 1948. godine, da bi već narednog dana bio napadnut od arapskih suseda. To je bio samo početak potonjih sukoba u kojima je Izrael okupirao Golansku visoravan, Zapadnu obalu, Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze… Stanje sa okolnim državama je i danas napeto, a nešto bolji odnosi postoje sa kraljevinom Jordan na Istoku. Unutar države česti su sukobi sa Palestincima, posebno u pojasu Gaze u kome dominiraju militantni Hamas i Islamski Džihad. U Izraelu svi mladići prolaze kroz trogodišnje, a devojke kroz jednogodišnje vojno služenje. Po ulicama gradova ćete na svakom koraku videti uniformisana lica s dugim cevima, a na prelazima s jedne na drugu teritoriju ili na putevima, obavezne su kontrole. Na ulasku u palestinske delove stoje vidna upozorenja za Jevreje da im se ne garantuje bezbednost. Sve ovo ipak ne utiče na veliko interesovanje turista koji se svake godine registruju u milionima.
U ovu zemlju prepunu kontrasta, koju zbog kulturno-istorijskog nasleđa mnogi smatraju kolevkom čovečanstva, turisti uglavnom dolaze preko aerodroma “ Ben Gurion“ u Tel Avivu. Po zvaničnim podacima, u Izraelu se najveći prihod ostvaruje od poljoprivrede, a na drugom mestu je turizam, dok na palestinskoj teritoriji prednjači zarada od turizma. Da je to tako govore reke turista koje se slivaju do brojnih svetinja različitih konfesija u Jerusalimu, Judejskoj pustinji, Nazaretu, Jerihonu, reci Jordan…Na ulicama se mogu čuti svi jezici sveta, a najčešće je sporazumevanje na engleskom jeziku.
Vitlejem polazna tačka
Grupa „ Halo travela“ na čelu sa vodičem, hadži Miodragom Radenkovićem, posetu „svetoj zemlji“ započela je u Jafi Tel Avivu koji su od 1950. godine spojeni u jedan grad. Drevna Jafa nalazi se uz dugačku plažu na južnom delu Tel Aviva. Tu je džamija Al Bar, crkva Sv. Petra, sinagoga i Saraj u kome je Muzej Jafe. Sa šetališta pored mora pred vama u daljini šljašte moderni oblakoderi i građevine Tel Aviva čiji je prevedeni naziv – prolećni brežuljak. Kao što je mnogo toga u ovoj zemlji obojeno kontrastima, takva je i mešavina stilova gradnje, a Beli Grad s više od 5000 zgrada u Bauhaus stilu, je od 2005. godine pod zaštitom UNESKA.
Pravo hodočašće je započelo u Vitlejemu koji se nalazi u palestinskoj samoupravi i sedište je istoimene gubernije. Grad je svojevrsna enklava i 2002. je bio poprište izraelsko-palestinskih sukoba koji su trajali 39 dana. Vitlejem je mesto rođenja Isusa Hrista, a posetu istoimenoj crkvi i pećini u kojoj je Spasitelj ugledao svet, započeli smo u rano jutro kako bismo uhvatili red za ulazak. Crkva Rođenja Hristovog (najstarija u svetoj zemlji) podignuta je nad pećinom i dominira nad Vitlejemom, a nasuprot nje je džamija podignuta u vreme turske vladavine.
U ovom gradu podignutom pre više od 3000 godina žive muslimani, hrišćani i Jevreji u prividnoj slozi, a glavni izvor prihoda je od turista. Vitlejem je od Jerusalima udaljen svega desetak kilometara, ali pri ulasku na jevrejsku teritoriju je obavezna kontrola kada u bus ulazi vojnik s prstom na obaraču puške. Na ovo smo brzo oguglali, a i nije bilo nikakvih neprijatnosti.
Pre ulaska u staro jezgro Jerusalima, obišli smo svetinje na Maslinovoj Gori s koje se pruža neverovatan pogled na gradske zidine i stari grad. Maslinova Gora se nalazi na uzvišici istočno od Jerusalima i predstavlja sveto mesto za hrišćane, muslimane i Jevreje. S Gore se lepo vide zlatna kupola na steni, džamija Al Kasa i zidine oko grada koje je podigao Sulejman Veličanstveni. Usledili su obilasci svetinja u Gestimanijskom vrtu – mesto Gospodnje molitve u Crkvi svih nacija, mesto Judinog izdajstva, grob Presvete Bogorodice, ruska crkva Marije Magdalene, crkve Sv. Stefana …
Veličanstvena crkva Svetog Groba
U sveti grad ušli smo kroz kapiju zvanu Lavlja vrata (ima 9 kapija) prema čuvenoj Via Dolorosa ili Put Bola, prethodno posetivši mesto na kome je Hristos bio utamničen od tadašnjeg jevrejskog Sinedrona i predat Pontiju Pilatu. U pomenutoj ulici započeo je stradalni put Gospodov. Ima ukupno 14 označenih tačaka na ovom putu koji krivuda kroz gradsko jezgro, s tim da se poslednje četiri nalaze u Crkvi Hristovog Vaskresenja ili kako je još zovu Crkva Svetog Groba podignutoj na brdu Golgota (u prevodu, lobanja). Na ovim tačkama je Hristos posrtao i padao noseći svoj krst.
Crkva Vaskresenja Hristovog je veličanstvena i uvek prepuna hodočasnika i znatiželjnih turista. Najvažnija mesta u ovom velikom hrišćanskom hramu su Golgota, mesto raspeća, Ploča Miropomazanja i svakako Hristov Grob. Na poklonjenje pred raspećem, kao i na Grobu čeka se minimum sat, a počesto i više, a prosto deluje neverovatno da se na tako svetom mestu ljudi guraju i ulaze preko reda dovijajući se na razne načine. Na Golgoti se može videti i rupa u podu u koju je bio poboden krst s razapetim Spasiteljem, a na Ploči Pomazanja gde je telo skinuto s krsta i miropomazano možete i danas osetiti miris mira koje hodočasnici utiskuju u neki odevni predmet, a veruje se da tu ostaje zauvek.
Glavno sveto mesto u hramu je svakako Grob Isusov. Kukuvija, kako se još zove, sastoji se iz tri dela – ulaza u kapelu Anđela s mnoštvom svećnjaka i kandila, kamene vaze na sredini kapele u kojoj se nalazi deo kamena koji je polomio anđeo otvarajući Isusov grob, a odatle se ulazi u Edikule, sam grob Gospoda. U kapeli i Isusovom grobu, svakodnevno su liturgije tri puta, a po utvrđenom redu, prvo grčki, potom jermenski, a na kraju katolički sveštenici.
U crkvi Hristovog Vaskresenja, svake godine na veliku subotu pred vaskrs, s neba silazi blagodatni oganj koji na svoju sveću prima patrijarh jerusalimski koji ga potom prenosi ostalim sveštenicima i vernicima.
S obzirom na velike gužve ispred i u Crkvi Hristovog Vaskresenja, a imajući u vidu i višesatno čekanje u redovima za poklonjenje svetinjama, preporučujemo da se naoružate strpljenjem i da, ukoliko vam je vremenski izvodljivo, podelite posetu u dva dana.
Bogastvo različitosti
Stari jerusalimski grad podeljen je na jevrejsku, jermensku, hrišćansku i muslimansku četvrt i opasan je zidinama iz osmanskog vremena. Van zidina je moderni Jerusalim kroz koji prolazi i tramvajska pruga koja uslovno deli grad na njegov istočni – arapski i zapadni – izraelski deo. Strancima je ova podela neuočljiva, a u starom gradu postoje table s oznakom kvartova. Prema nezvaničnim podacima u Jerusalimu živi preko 900 000 stanovnika, a Jevreji i muslimani ga smatraju svojim glavnim gradom.
Kada uđete u jevrejsku četvrt put će vas lako dovesti do najveće njihove svetinje – Zida plača, koji je ustvari zapadni zid Jerusalimskog hrama, odnosno ostatak nekadašnjeg Solomonovog hrama. Ovde se na hiljade Jevreja svakodnevno moli i ostavlja ceduljice s željama za svoje bližnje. Na zapadnom zidu, na Hramovoj Gori, muslimani su na ostacima jevrejskog hrama, podigli jednu od svojih najstarijih i najvećih svetinja, džamiju Al Kasa.
U svetom gradu za nekoliko dana ne možete obići sva sveta i istorijska mesta, ali neizostavno pođite na Sion. Na ovom brežuljku je održana čuvena tajna večera, a soba na spratu, kako je danas zovu, nekada je bila crkva, potom džamija, a sada je mesto koje pohode turisti iz čitavog sveta. U prizemlju je grob kralja Davida u kome se svakodnevno mole ortodoksni, ali i oni manje fanatični Jevreji.
Ukoliko vam dužina aranžmana dozvoli, preporučujemo vam odlazak u neki od muzeja, vožnju vozom kroz Botaničku baštu, posetu Biblijskom zoo vrtu, obavezni šoping u starom gradskom jezgru ili u nekom od modernih tržnih centara poput Mamile koja se nalazi blizu gradskih zidina.
Posebna priča su manastiri u Judejskoj pustinji – Sv. Teodosija Velikog i Sv. Save Osvećenog. Do prvog se može velikim busom, a do drugog manjim vozilima zbog uskog, krivudavog i strmog puta kroz kamenu pustinju. Manastir Sv. Save Osvećenog podignut je 485. godine u dolini reke Kidron i već tada je prozvan Velikom Lavrom. Prvi sledbenici monasi živeli su u pećinama iznad današnjeg manastira. Prvo je izgrađena mala crkva Teoktistos, a potom zbog proširenja monaške zajednice, izgrađen je katolikon (glavna manastirska crkva) posvećen Blagovestima Presvete Bogorodice. Tu su još isposnica Sv. Save i Jovana Damaskina i visoki odbrambeni pirg (kula) iz vremena cara Justinijana.
Ovaj manastir bi se mogao nazvati i pupkom Srpske Pravoslavne Crkve. Naime, naš Sveti Sava je svoje ime uzeo po Sv. Savi Osvećenom. Prilikom svoje posete manastiru 1217. godine, kada god bi prošao pored igumanskog štapa – paterice učvršćenog iznad groba, on je padao, čime je ostvareno proročanstvo da će sa zapada doći monah carskog roda pred kojim će se desiti ovo čudo. Monasi su tada darovali Svetog Savu patericom koju je on odneo u Kareju na Svetu Goru, i ikonama Bogorodice Mlekopitateljnice i Bogorodice Trojeručice koje su i danas posebne svetinje manastira Hilandara. Manje je poznato da su monasi Hilandara u znak zahvalnosti napravili prepis ikone Trojeručice koju su poklonili manastiru Sv. Save Osvećenog. Ona danas stoji na počasnom mestu u glavnoj manastirskoj crkvi, a i muški deo naše grupe je imao priliku da celiva ovu svetinju, s obzirom da ženama nije dozvoljen ulazak u ovaj grčki hram.
Najveća kriptodepresija na svetu
Put od Jerusalima do Nazareta dugačak je oko 160 kilometara i vodi kroz Galileju koja po površini zauzima nešto više od četvrtine Izraela. Većina Galileje sastoji se od brdovitog terena, ali tu su i visoke planine Tabor i Meron. Usled nešto niže temperature, vodotokova i Galilejskog jezera, flora i fauna su bogatije nego u ostatku zemlje, a razlika je posebno uočljiva kada u Galileju dospete iz pustinjskih predela. Turistima je posebno atraktivna nulta tačka nadmorske visine gde je obavezno fotografisanje, nakon čega se ulazi „duboko“ u kriptodepresiju Mrtvog mora (-430m) i Galilejskog jezera (-209m). Nazaret je poznat kao mesto za koje je vezan mladalački život Isusov. Današnji grad čine dve celine, stari i Nazaret Ilita, s tim da je u starom delu najveća zajednica izraelskih Arapa, a u novom žive uglavnom doseljenici Jevreji iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Nakon obilaska hrama posvećenog Blagovestima koji se nalazi u Nazaretu, uputili smo se ka obližnjoj Kani Galilejskoj u kojoj je Gospod učinio jedno od prvih čuda pretvarajući na molbu svoje majke, vodu u vino, na očigled svog domaćina apostola Vartolomeja i svih svatova. U Kani danas postoje dve crkve koje svdoče o postojanju svadbe i kuće Vartolomeja.
Gora Blaženstva nalazi se tik uz Galilejsko jezero, ili slatkovodno more, kako ga mnogi zovu. Crkva Blaženstva je katolička bogomolja podignuta na mestu na kome je Isus propovedao, a koja je još od IV veka omiljeno mesto hodočasnika. Obnavljanje ovog osmougaonog hrama, koji se nalazi u središtu prelepih parkova, pomogao je Musolini, a dvojica papa su prilikom poseta Svetoj Zemlji, baš u njoj služili pastoralnu misu.
Inače, Galilejsko jezero je najveće u Izraelu. Dugačko je 21 a široko oko 13 kilometara, a najveća dubina je 48 metara. Ono je 209 metara ispod površine mora, a u njega sa severa utiče reka Jordan, koja na jugu ističe i krči put ka Mrtvom moru. Ujedno reka čini i prirodnu granicu između kraljevine Jordan i Zapadne obale koja pripada palestinskoj samoupravi. Vožnja brodom po jezeru započela je podizanjem zastave i intoniranjem himne Srbije, a nakon plovidbe „izgladneli mornari“ probali su i prženu ribu nazvanu po Sv. Petru. Odlična je i podseća na ukus deverike pripremljene na talandari.
Ono što je posebno zanimljivo za reku Jordan jeste podatak da se blizu 90 posto vodenog potencijala crpi za potrebe vodosnabdevanja i to čine sve strane – Jordanci, Palestinci i Jevreji. Zbog ovoga se nivo vode u Galilejskom jezeru od devedesetih godina prošlog veka smanjio za oko 5 metara i najniži je u poslednjih 100 godina, a Mrtvom moru preti isušivanje jer godišnje nivo vode opada za metar. Ovakvom trendu svakako doprinose i velike klimatske promene.
Poseban doživljaj za hodočasnike, a i obične turiste jeste obred „pogružavanja“ u reci Jordan, na mestu na kome je Jovan Krstitelj krstio Hrista. Mnoštvo ljudi se već od ranog jutra tiska u svlačionicama u kojima se presvlače u kupaće kostime i bele platnene haljine koje su prethodno nabavili, a potom sledi uranjanje u mutnu, žućkastu od peska, vodu Jordana uz obaveznu molitvu. Sve ovo traje veoma kratko zbog velike gužve, ali oni koji ovo dožive, pamte zauvek.
Drevni Jerihon i Gora Kušanja
Poslednjeg dana, put nas je odveo u jerihonsku oblast i drevni grad Jerihon, za koji se smatra da je najstariji grad na svetu, izgrađen 9000 godina pre Hrista, koji su Jevreji prvo osvojili po dolasku u „obećanu zemlju“ iz Egipta. Poseta manastiru Sv. Gerasima Jordanskog pretstavljala je još jedno duhovno i telesno osveženje, s obzirom da se ova grčka svetinja nalazi u pravoj zelenoj pustinjskoj oazi. Usledio je ne tako prijatan uspon do manastira Svete četrdesetorice na Gori Kušanja, s obzirom da je podnevno Sunce već nemilosrdno pržilo, a temperatura preskočila 33 podeok na termometru. Do manastira, koji je na visokoj litici 350m.n.v, može se i žičarom koja košta 15 eura ili američkih dolara (kurs je u Izraelu izjednačen!?), ali se većina oprobala peške. Na ovoj gori Gospod je postio neprekidno 40 dana i noći savlađujući sva iskušenje đavola. Od ovog grčkog manastira na Zapadnoj Obali, pruža se izuetno lep vidik na grad Jerihon koji je udaljen svega nekoliko kilomatara.
Kao što šlag dolazi na kraju kada je torta gotova, umorni fizički, ali duhovno obogaćeni, zaslužili smo dvosatno kupanje na obližnjoj plaži Mrtvog mora. Slano jezero, kako je nazvano još u Bibliji, dugačko je 67 km, a široko 18 i najdublje je slano jezero na svetu u kome je salinitet i do 10 puta veći nego u morima i okeanima. U njemu nema flore i faune, od raznih minerala, proizvode se kozmetički preparati, a lekovito blato i voda zalečuju razne kožne bolesti pa čak i psorijazu. Kupanje je u moru veoma neobično. Voda je topla i mutna, verovatno od crnog blata kojim se turisti mažu, a plivanja nema, već samo plutanja u, ili na vodi. Možete, ukoliko poželite, čak da čitate i knjigu ležeći na leđima u vodi, ali ukoliko vam ona uđe u oči, jedino što možete da uradite je da što brže stignete do tuša, jer u protivnom ćete osetiti svu jačinu slanog rastvora.
Putujući od Jerihona preko Jerusalima do Tel Aviva, pokušavao sam da u glavi „poravnam“ sve informacije, impresije i prethodna znanja o ovoj neobičnoj zemlji. Jedino u šta sam siguran je da je iskustvo neponovljivo i da sam ostao uskraćen za još mnogo toga s obzirom na kratkih 6 dana boravka u Svetoj Zemlji, a to verovatno sluti na neki novi susret.
Tekst: Đorđe Mihajlović
Foto: Đorđe Mihajlović
predivno, hvala