Prošlo je otprilike pola decenije otkako je izraz „meso biljnog porekla“ postao deo globalnog leksikona hrane. Mešavina proteina graška, pasulja, sokova od cvekle i ostalih tajanstvenih „prirodnih ukusa“ postala je normalna pojava u gastronomskom krajoliku. Međutim, sve je manje takvih proizvoda u prodaji, a kompanije koje prave zamenu za meso polako otpuštaju radnike i smanjuju svoje proizvodne kapacitete. Šta se dešava?
Svi smo svedoci kako globalni trendovi opstaju i propadaju. Takav je i trend zamenskog mesa, osnosno mesa koje se pravi od biljnih namirnica. Da ćemo biti svedoci kako veštačko meso odlazi u zaborav, i da li će dobra stara svinjetina ili junetina ponovo biti u modi?
Postoje dve vrste veštačkog ili zameskog mesa. “Biljno” meso se pravi od povrća. Proizvođači takvog mesa “oponašaju” izgled, ukus i teksturu mesa sojom, graškom i ostalim sastojcima na biljnoj bazi. „Veštačko“ meso se pravi u laboratorijama, gde naučnici rade na pravljenju tkiva mesa. I jedan i drugi način proizvodnje je za sada pokazao da je neodrživ.
Meso kultivisano u laboratorijama je još uvek daleko od masovne upotrebe, izuzetno je zahtevno i skupo za proizvodnju. Za sada će takvo meso i dalje biti daleko od nas, i ostaće na nivou laboratorije.
Meso pravljeno od povrća je postalo popularno jer je zabeležen sve masovniji vegetarijanski ili veganski način ishrane globalno. Međutim, takvo “lažno” meso je takođe skupo za proizvodnju, a i tržište nije zadovoljno krajnjim prozvodom. Ukus nije isti, a zašto bi se pravilo nešto da podseća na meso ako ukus nije bar prilbližan?
Vegetarijanci ili veganci radije pribegavaju brojnim biljnim alternativama, kao što su pasulj ili sočivo. Takva hrana ne sadrži meso ili životinjske proizvode, a i ne zahteva komplikovanu industrijsku preradu kako bi se dobilo lažno meso.
Činjenica je da su se vegetarijanci sasvim dobro snalazili i bez lažnog mesa pre nego što su se pojavile brojne kompanije koje nude spas. Njima u osnovi i ne treba dodavanje skupih alternativnih prerađenih proteina u ishranu u formi lažnog mesa. Kome je onda namenjeno takvo meso?
Fleksitarijanstvo, moda ili potreba?
Vegetarijanci i vegani nikada nisu bili ciljani kupci takvih proizvoda. Oni postoje kako bi zadovoljili fleksitarijance, ljude koji imaju naviku da jedu meso i žude za ukusom, ali žele da smanje unos takve hrane. Fleksitarijanstvo je novi način ishrane, hrana je bazirana primarno na namirnicama biljnog porekla uz povremeno dodavanja mesa i ribe u jelovnik.
Po svemu sudeći, ovaj globalni trend i nije naročito zaživeo, imajući u vidu da je prisutan već nekoliko godina. Svako jede ono što je do sada jeo, a restorani imaju u svojim ponudama hranu kao do sada, namenjenu i jednim i drugim gostima. Upravo zbog toga zamensko meso nije našlo svoje mesto u svetu, a niko ne želi da troši svoja sredstva na navike koje nisu još uvek razvili.
U svetu koji se nalazi u krizi bilo kakvo eksperimetisanje nije potrebno. Sada sve kompanije idu na sigurno, štedeći sve resurse kako bi preživeli teška vremena. Veštačko ili biljno meso svakako neće biti zaboravljeno, moraće samo da sačeka neka srećnija vremena.
Izvor: https://tumagazin.rs/
Foto: https://tumagazin.rs/